23.08.2013
Proglas
Udruženim snagama, država i drugi poslodavci, sistematski huškaju jedne protiv drugih: zaposlene u javnom i realnom sektoru, sindikate, zaposlene i nezaposlene, mlade i stare, žene i muškarce, kako bi se neometano sprovodila taktika: „Zavadi, pa vladaj!“. Činjenica je da se, u stvari, ne zna kome je gore. DOSTA!
Najsvežiji primeri nezavidnog položaja zaposlenih u javnom sektoru su JAT i njegova „ćerka“ SU-PORT. Izbezumljenim ljudima koji su godinama na ivici očaja od neizvesnosti šta će biti sa njihovim radnim statusom, bahati poslodavac (u ovom slučaju: država), šalje predstavnike najavljenog novog (su)vlasnika koji im obećava kule i gradove. Taj bahati poslodavac se, međutim, ne odaziva na očajničke zahteve zaposlenih, da predstavnici Vlade održe sastanke sa zaposlenima i daju im odgovore na pitanja od životne važnosti: „Šta ako ne prihvatim ponuđeni „dobrovoljni“ odlazak o kome moram da se izjasnim do 06. septembra, po sistemu „uzmi ili ostavi“? Šta ako konkurišem na jednu od tri pozicije a ne budem primljen ni na jednu? Šta ako...?“ DOSTA!
U Železnicama Srbije godinama se ne zaključuje novi Kolektivni ugovor, a ne poštuju se odredbe ni starog, sindikatima se oduzimaju odavno izborena prava. Nejednako se tretiraju predstavnici i članovi različitih sindikata u zavisnosti od toga koliko sarađuju sa poslodavcem, što je slučaj i u Poštanskoj štedionici, Aerodromu Niš, Telusu. U Telekomu, Pošti, Skijalištima Srbije... situacija je trenutno „mirna“, ali dokle? Da li ugrožene zaposlene i sindikalne predstavnike treba ostaviti da se sami bore, a znamo da su danas oni u problemu, a sutra ćemo, verovatno, biti i mi? DOSTA!
Privatni poslodavci su priča za sebe. U ITM, Lagermaks, Ariva Luv (do skoro Veolia), bezočno se krše sindikalna prava, zatiru ideje o sindikalnom organizovanju u samom začetku, progone sindikalni predstavnici, a to je samo delić neviđenih metoda, u kojima prednjače „menadžeri“, naši ljudi, specijalizovani za mobingovanje zaposlenih, dok strani vlasnik brzo prihvata neočekivanu situaciju – u zemlji Srbiji zakoni, država, inspekcije, sudovi... prilagođavaju se i služe poslodavcu (čitaj robovlasniku), a zaposleni su tu da ćute i budu srećni što uopšte rade, zaradu i ne moraju da primaju, a ako prime minimalac ima da skaču od sreće! Ima tu i perfidnijih načina. U Telenoru se sve odvija u okviru zakona, ali su retki koji će proslaviti jubilej od 10 godina. U Beotel-netu poslodavac odbija da zaključi Kolektivni ugovor. DOSTA!
O „restrukturiranima“, među kojima su i zaposleni u Autotransport Kraljevo, o njihovoj dilemi da li su uopšte zaposleni ako zaradu ne primaju mesecima, da li smeju da se razbole ako godinama nemaju overene zdravstvene knjižice, da li će ikada moći da odu u penziju kad im godine radnog staža nisu uplaćene, ne može se ni govoriti a da suze ne krenu. DOSTA!
BUDIMO LjUDI, A NE ROBOVI!
Novim Zakonom o radu koji nam pripremaju žele da ukinu i ono malo prava koja poseduju zaposleni. Bitno je da poslodavac bude zadovoljan, da može da te drži na određeno godinama, da može da te pozove na posao kad hoće, da može da te otpusti kad hoće, da na jednom radnom mestu zaposli dva zaposlena, koji će da dele radno vreme i naravno i zaradu. DOSTA!
Za nas, više od 90% građana Srbije, zaposlenih, nezaposlenih, starih, mladih, žena, muškaraca, zajedničko je jedno – ukinuto nam je pravo na dostojanstvo! DOSTA!
Hoćemo dostojanstven život, dostojanstven rad, dostojanstvenu mladost, dostojanstvenu starost. Hoćemo da radimo i da od zarade pristojno živimo!
DOSTA!!!
Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija NEZAVISNOST
Originalni tekst na memorandumu možete preuzeti ovde.
