05.06.2014
ZVANIČNA INFORMACIJA UGS NEZAVISNOST O ZAKONU O RADU
Ministarstvo rada je 02.06.2014. godine, nakon tronedeljnog svakodnevnog rada tripartitne Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, dostavilo tekst Nacrta zakona i Zapisnik, koji su trebali da budu rezultat rada Radne grupe, zaključno sa 29.5.ove godine.
Međutim taj tekst, kao i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je dostavljen Socijalno–ekonomskom savetu Republike na mišljenje (uz zahtev da SES da mišljenje u roku od 8 dana, jer je predviđeno da Zakon ide u skupštinsku proceduru po hitnom postupku), NE ODRAŽAVA STAVOVE SVIH UČESNIKA U RADU TRIPARTITNE RADNE GRUPE, odnosno, za sindikate koji su učestvovali u pregovorima, NIJE PRIHVATLJIV zbog:
• nenavođenja alternativnih rešenja u članovima koji nisu usaglašeni, a koji su definisani na sastanku Radne grupe. Alternative nisu navede čak ni u Zapisniku, odnosno ni Zapisnik, kao ni tekst Nacrta Zakona, ne odražava duh i tok pregovora (npr. nisu unete usaglašene odredbe o radu na određeno vreme koje se odnose na sezonske poslove) ;
• samoinicijativne izmene pojedinih članova od strane predstavnika Vlade, uprkos izričitom zahtevu predstavnika sindikata da se o tome ne raspravlja, već da se ta pitanja otvore i o njima raspravlja na SES-u, nakon čega bi se radio konačan tekst Nacrta Zakona koji bi išao na mišljenje drugim ministarstvima (npr: zarade, sindikati i poslodavci, kolektivni ugovori, pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, prava zaposlenih u slučaju stečaja – Fond solidarnosti…).
Dostavljeni tekst u sebi i dalje sadrži neke od odredbi zbog kojih smo izašli iz pregovora, organizovali proteste i tražili smenu ministra Radulovića. To su:
• uvećanje zarada po osnovu minulog rada samo za godine kod poslednjeg polodavca;
• ukidanje uvećanja zarada po osnovu smenskog rada;
• smanjenje visine otpremnine za odlazak u penziju sa 3 na 2 prosečne zarade u Republici;
• smanjivanje prava sindikata i sindikalnih predstavnika (uslovi za rad samo prema mogućnostima poslodavca, plaćeni časovi za sindikalne aktivnosti samo za predsednika, odnosno sindikalnog poverenika, a za ostale se može ugovoriti sporazumom ili kolektivnim ugovorom, što u praksi znači da to nije obaveza poslodavaca, zaštita sindikalnog predstavnika zbog sindikalne aktivnosti data uopštenom formulacijom koja može da se tumaći na različite načine, posebno o tome šta se smatra sindikalnom aktivnošću;
• Iako su odustali od promene članova kojima je oduzeta nadležnost Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti, odredbom o načinu rada i glasanja na Odboru, otvorena je mogućnost preglasavanja, odnosno nametanja odluka (u toku pregovora upozoravali smo da se ta materija ne uređuje Zakonom već Poslovnikom o radu);
• ukinuto je prošireno dejstvo kolektivnih ugovora (izbrisana i alternativa vezana za uključivanje Privredne komore u pregovore o zaključivanju kolektivnih ugovora ).
Neke odredbe koje su predstavnici Vlade samoinicijativno izmenili (po njima, kao ustupak sindikatima), a sa kojima bi se, u principu, mogli složiti da se ne nalaze u delu o kojem mi nismo želeli da pregovaramo – zarade, naknade zarada i druga primanja - su:
• povoljnija definicija rada jednake vrednosti (član 104);
• brisanje načina utvrđivanja dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo prema posebnoj Uredbi (član 118, tačka 3);
• odustajanje od osnovne zarade kao osnovice za utvrđivanje naknada zarada i drugih primanja zaposlenih (u svim članovima koji to regulišu);
• utvrđivanje da obračun zarada i naknada zarada predstavlja izvršnu ispravu (član 121);
• promena člana vezanog za evidenciju zarada i nakada zarada (član 122).
Za razliku od toga, NIKAKO se ne možemo složiti sa samoinicijativno izmenjenim odredbama koje se odnose na:
• plaćeno odsustvo – smanjenje dana plaćenog odustva sa 7 na 5 dana (član 77);
• prava zaposlenih u slučaju stečaja, u preduzećima u kojima je usvojen unapred pripremljen program reorganizacije (članovi 124 i 126);
• upućivanje na rad kod drugog poslodavca (brisanje stava 5 člana 174), što bi omogućilo utvrđivanje manjih prava zaposlenog upućenog kod drugog poslodavca;
• pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa – smanjivanje prava po svim osnovama za zaposlenog koji doživi otkaz (član 191);
• sindikate, odnosno predstavnike zaposlenih (članovi 188, 210,211,214),
• kolektivne ugovore, odnosno brisanje proširenog dejstva kolektivnih ugovora (brisanje dela člana 246, potpuno brisanje članova 257,258,259,260,261)
• način rada i odlučivanja Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti (član 229).
UGS NEZAVISNOST ostaje čvrsto na stavu koji su izneli na završnom sastanku Radne grupe – da Socijalno-ekonomski savet razmatra alternativne predloge odredbi o kojima nije postignuta saglasnost. Tek nakon toga, može da se uradi tekst Nacrta Zakona koji će ući u zakonom propisanu proceduru.
Ukoliko se dogovorena procedura ne ispoštuje, sindikati – učesnici u pregovorima, će doneti odluku o preduzimanju mera i aktivnosti na zaštiti i očuvanju prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada.