03.11.2026

Izborna lista „STUDENTSKA LISTA – STUDENTI POBEĐUJU“

Poštovani,

Želimo da vam direktno, a ne preko medija, čestitamo na ubedljivoj pobedi na nedavno održanim Vanrednim izborima za Narodnu Skupštinu Republike Srbije. Velika izlaznost građanki i građana Srbije čini ovu pobedu još legitimnijom. Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, javno su, 01. jula 2025. godine, zatražili od vlasti raspisivanje vanrednih izbora, kao načina da se izađe iz duboke društvene krize, naglašavajući da eskalacija nasilja na ulicama ne dovodi do rešenja. Vi ste pokazali da je promena vlasti učestvovanjem na izborima moguća i onda kada za to nisu stvoreni svi formalni preduslovi i u suženom medijskom prostoru, što je redak poduhvat. Kao sindikat koji je nastao 1991. godine, suprotstavljajući se rastućoj društvenoj krizi, siromaštvu, nezaposlenosti, nacionalizmu i ratu, znamo šta znači boriti se u neravnopravnim uslovima.

Nadamo se da će, što pre, doći do konstitutivne sednice Narodne Skupštine i formiranja Vlade. Znamo da tek po formiranju Vlade i stavljanjem u funkciju ministarstava dobijate poluge vlasti, neophodne za realizaciju programa sa kojim ste izašli pred građane. Zato od vas sada ništa ne zahtevamo, jer smatramo da nije fer zahtevati od nekoga da vrši vlast dok je još nije ni preuzeo. Štaviše, mislimo da se na takav način podriva sve ono što je planirano da se uradi. S druge strane, oni koji već danas i narednih dana treba da rade svoj posao jer za to imaju pune ingerencije jesu tužilaštva, sudovi i policija, za njihov nerad nema nikakvog opravdanja. Razumemo i naše članove koji su nestrpljivi, jer godinama trpe napade, šikaniranja, nezakonite otkaze – kako zbog sindikalnog delovanja ili zbog ukazivanja na zloupotrebe i krađe, ali ćemo i dalje insistirati na strpljenju koje je neophodno da bi se obezbedila dosledna primena svih zakonskih procedura.

16.09.2026

Obaveštenje

14.08.2026

Pregovori se nastavljaju

Sindikat "Nezavisnost" kao reprezentativna sindikalna centrala na nivou Republike Srbije, trenutno aktivno pregovara sa Vladom Republike Srbije i Unijom poslodavaca Srbije oko visine minimalne cene rada za 2027.godinu.

Predlog Vlade i Unije poslodavaca je povećanje od 9.2% čime bi minimalna mesečna zarada iznosila 600 evra. Naš sindikat je spreman da podrži ovakav predlog ali samo uz pružene garancije da će se od druge polovine godine minimalna zarada povećati na 650 evra .

Nakon usaglašavanja i potvrđivanja povećanja minimalne zarade nadamo se i otpočinjanju pregovara za povećanje zarada u našem Preduzeću.

14.01.2026

Obaveštenje za zaposlene povodom promene pravne forme Javnog preduzeća u Društvo sa ograničenom odgovornošću

Povodom promene pravne forme preduzeća iz javnog preduzeća (JP) u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), smatramo svojom obavezom da se obratimo zaposlenima i pružimo jasne informacije, posebno imajući u vidu zabrinutost i strah velikog dela zaposlenih u vezi sa mogućnošću ugrožavanja njihovih radnih mesta.

Promenu pravne forme JP javnost i mnogi stručnjaci u ovoj oblasti neretko povezuju sa budućom privatizacijom, smanjenjem broja zaposlenih, pogoršanjem prava iz radnog odnosa, gubitkom socijalne sigurnosti koju je status JP pružao. Dodatno, iskustvo iz godina koje su za nama upozorava da su ove bojazni legitimne i opravdane, pa ih u potpunosti razumemo.

Pravne posledice promene pravne forme JP u DOO, sadržane u odluci Vlade R. Srbije, podrazumevaju sledeće:
1) JP nastavlja da posluje kao DOO i prestaje da posluje kao JP;
2) DOO nastavlja da obavlja delatnost JP na isti način kao i JP pre promene pravne forme;
3) DOO nastavlja da bude vlasnik celokupne imovine JP i dužnik svih njegovih obaveza;
4) Sudski i drugi postupci koji se vode u ime, odnosno protiv JP, nastavljaju se u ime, odnosno protiv DOO;
5) Svi ugovori koje je JP punovažno zaključilo do dana registracije promene pravne forme, ostaju na snazi i DOO nastavlja da bude ugovorna strana u tim ugovorima, bez potrebe zaključenja posebnih aneksa;
6) Osnovni kapital JP konvertuje se u udele DOO (jedini, 100% vlasnik R. Srbija).
Iz navedenog, kao i iz objašnjenja koje daju predstavnici Vlade, može se zaključiti da se ništa suštinski neće promeniti, i da je promena pravne forme rezultat nastojanja da JP posluju efikasnije, smanje gubitke, povećaju odgovornost i obezbede profesionalno, a ne partijsko upravljanje.
Međutim, ne treba zaboraviti i neke novine koje promena pravne forme donosi:
1) Uvodi se izmena u načinu imenovanja rukovodstva. Dok je ranije Vlada direktno imenovala i direktore i nadzorni odbor, sada Ministarstvo privrede imenuje predstavnika države (u skupštini akcionara), koji potom bira nadzorni odbor, a ovaj direktora;
2) Direktori su nakon promene pravne forme izgubili status javnih funkcionera - zbog autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije iz 2021. godine, oni više nisu u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima;
3) Uvodi se centralizovano vlasničko upravljanje preko Ministarstva privrede kroz praćenje i unapređenje korporativnog upravljanja, donošenje hitnih mera u slučaju poremećaja u poslovanju i vršenje drugih poslova od značaja za vlasničko upravljanje, uključujući i saradnju sa drugim ministarstvima i državnim organima.

Ovo otvara pitanje sposobnosti jedne osobe (ma koliko bila sposobna) da upravlja svim ovim preduzećima (Pošta Srbije, Putevi Srbije, Srbija šume…);
4) JP ima jaču socijalnu ulogu, dok DOO fokus stavlja na profitabilnost i tržište. Imajući ovo u vidu, jasno je da zaposleni nastavljaju rad i u DOO, odnosno da ugovori o radu ostaju na snazi, ali i da se oni kasnije zakonito mogu menjati aneksima u bilo kom trenutku;
5) Iako promena pravne forme ne znači da će obavezno doći i do privatizacije ovih preduzeća, javno-privatnog partnerstva ili nekog drugog oblika ulaska privatnog kapitala ili restrukturiranja i njihove podele, potencijalno se otvara i olakšava put ka tome (a što je ranije već potvrdio primer NIS-a).

Iako je propisima definisano da JP može da promeni pravnu formu u formu akcionarskog društva (AD), ukoliko kumulativno ispunjava dva od tri kriterijuma: 1) ima više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme; 2) ima poslovni prihod preko 40.000.000 evra u prethodnoj poslovnoj godini; 3) obavlјa delatnost koja je tehničko- tehnološki i organizaciono složena ili obuhvata vršenje delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji R. Srbije, ipak i JP koja zadovoljavaju ne samo dva, već i sva tri uslova menjaju pravnu formu u DOO (Pošta Srbije, Putevi Srbije...). Tako umesto pravne forme koja podrazumeva nešto ozbiljniju pravnu regulativu (AD), ubuduće će u DOO (ranije JP koja zapošljavaju više hiljada radnika) važiti ista pravila koja se primenjuje na DOO koje može da bude osnovano i sa 100 dinara osnivačkog kapitala i ne mora da ima ni jednog zaposlenog. Zašto? Da li je to ona fleksibilnost koja se često pominje kao prednost promene pravne forme u DOO ili se nešto drugo krije iza takve odluke.

Teško je razumeti kako sama promena pravne forme može da unapredi poslovanje JP? Šta to nije moglo da se uradi u JP, a što može u DOO sa jednim akcionarom - državom? Zaključak je jasan: Promena pravne forme sama po sebi ne znači mnogo i ne predstavlja neke gubitak prava zaposlenih, ali može predstavljati prvu fazu različitih procesa koji zahtevaju povećan oprez. Svaka promena koja bi mogla imati posledice po zaposlene zahtevaćemo da bude transparentna, zakonita i uz puno učešće sindikata. Upravo zato je uloga sindikata u ovom trenutku ključna, a vaša podrška i uključenost izuzetno važna.

GS SITEL NEZAVISNOST

11.09.2025

Pregovori o minimalcu za 2026. završeni bez dogovora socijalnih partnera

Sindikati tražili da “minimalac” od 1. januara bude 600 evra, Ministarstvo finansija ostalo pri svom predlogu od 550 evra, a poslodavci se izjasnili protiv povećanja

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2026. godinu između predstavnika Vlade Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata, i Unije poslodavaca Srbije završeni su danas, bez jedinstvenog stava socijalnih partnera, prenela je novinska agencija Beta.

„Današnji sastanak je održan na predlog Ministarstva finansija i sindikati su očekivali da će oni korigovati svoj raniji predlog za minimalnu zaradu za 2026. godinu, ali predstavnici ministarstva to nisu učinili“, izjavio je za Betu posle sastanka savetnik za ekonomska pitanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić.